Bez komentara

Wild West

Jako dugo sam radio jednu rubriku na sajtu. Kao mali bio sam opčinjen Divljim zapadom. Naravno kao i svi voleo sam kauboje. Retko kad sam želeo da budem Indijanac. Danas mi je žao zbog toga. Radeći ovu rubriku naišao sam na gomile podataka koji su jako potresni. Genocid koji je učinjen nad Američkim Indijancima je jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva. Hrabar i ponosan narod koji je želeo samo da živi onako kako je naučio i onako kako je najbolje osećao svoju slobodu. Danas je 25 maj 2008 godine i slučajno moj rođendan ali 25 maja 1876 godine odigrala se najveća bitka između armije SAD i Indijanaca iz plemena Lakota (Siouxi), Arapaho i Čejeni. Bitka kod Little Big Horna je velika Američka sramota. Nije sramota što su izgubili bitku već je sramota što su želeli da zauvek unište jedan fantastičan narod. Veliki Američki "junak" General George Armstrong Custer je običan zločinac i sramota za ceo pravdoljubiv svet.

Naleteo sam na jedan tekst koji je u meni probudio želju da bar za trenutak imam uticaja u ovoj zemlji i da učinim ono što što neki drugi trebaju da učine umesto mene.
'Srbijo priznaj državu Indijanaca'', apel je plemena Sijuksi,-Republika Lakota ponizno moli srpski narod da se peticijom obrati svojoj vladi kako bi priznala našu zemlju, kaže se u pismu Rasela Minsa, zaduženog za formiranje nove države starosjedilaca sjevernoameričkog kontinenta. . Uz molbu da Srbija prizna Lakotu, Mins je u Beograd poslao i objašnjenje o tome na šta se odnosi pojam nezavisnost.
Namjera Indijanaca je da djelove pet američkih država Nebraske, Sjeverne i Južne Dakote, Montane i Vajominga objedine u svoju državu Lakota i odbace sve sporazume potpisane sa SAD u prošlosti, smatrajući ih ''bezvrjednim riječima na bezvrjednoj hartiji''.

Wounded Knee je mesto gde je vojska SAD ubila 370 Siouxa 1890 godine, pretežno žena i dece. Svi su sahranjeni u zajedničkoj grobnici.





Izvor fotografija:http://dugave1.blog.hr

Neke drage pesme

Pesme koje neizmerno volim i vraćaju moje misli u neka prošla vremena.

Računar po glavi stanovnika

Kako sam ja do skoro bio ponosan na svoj narod. Čoveče.....računarska tehnologija je u takvoj expanziji kod nas da nam zapad može pozavideti. Na svakom koraku možete videti da se otvaraju firme koje se bave računarskom opremom, internet kompanije i provajderi preplavili su naše tržište. Srbija kao centar globalne mreže.
Ako pažljivo pogledate po ulicama pored kontejnera svuda su razbacane kutije gde su nekad bili zapakovani monitori, kućišta, tastature, lap topovi.......Meni srce puno. Držimo korak sa savremenim svetom.
Vraćam film 6-7 godina unazad.Tada nisam znao ni da uključim računar. Samo ja znam koliko sam se stideo da razgovaram sa ljudima koji su bili "maheri" za računare. Word, Excel...kako to gordo zvuči. A ja blenem ko ovca i divim se tim mladim i perspektivnim ljudima. Rekao sam sebi da ću i ja naučiti TAJ Word i Excel.
Naučiću, makar mi to bilo poslednje. I tako krenuh u svet računara.
Od tada sam neprestano za računarom. Na žalost i ako je mnogo vode proteklo Savom i Dunavom ja imam isti problem.
Opet postoji jako mali broj ljudi sa kojima mogu pričati o računarima.
Pitate se zašto? Odgovor je jednostavan. Ni dan danas nisam naučio Word i Excel. Znam ponešto da napišem ali to nije dovoljno za svet kompjuteraša. Ko je meni kriv što sam izučavao hardware, software, web dizajn, što se na internetu bolje snalazim nego kod svoje kuće. Da sam učio Word sad bih mogao da radim kao "sekretarica" bilo gde i bio bih prihvaćen u društvu. Ovako svi misle da sam skrenuo sa "putanje". Ako slučajno pokušam da proturim bilo koju drugu temu osim rada sa textom kažu mi da smaram i blenu u mene kao da sam lud. A ja sam samo želeo da sa nekim razgovaram.
Čemu onda služe te prazne kutije, gde je njihov sadržaj, da li je računar u kući deo dekoracije ili stvar prestiža.
I šta se sada dešava.Mi "obeleženi" krijemo se po forumima i tražimo istomišljenike. Krijemo svoju sramotu od ostatka sveta. Naša sramota je u našoj nerazumljivosti. Naš jezik je drugačiji od jezika običnog čoveka.....prešli smo u ilegalu.

Ljudi oprostite mi, samo sam hteo sa vama da razgovaram.

Ko rano rani, popišan se budi

Taman kako zakoračih svojom levom nogom na prag dotičnog lokala, sačeka me neprijatno iznenađanje.Osetih ogroman teret na svojim plećima i oštar bol u grudima.Predamnom slika osedele starine koji kao da je ovoga trenutka stigao iz one naše prelepe serije "Više od igre". Vreme predratno a način života ...."NIRVANA" Ja sam ja u svakoj situaciji, nikada ne ustuknem pred problemom i grčevito grabim napred....zadatak predamnom je nepremostiv.Moram mu objasniti šta je to interenet i koje su prednosti sopstvene web prezentacije na internetu.

-Dobro jutro gospodine

-Zdravo momče

-Želeo bih da vas obavestim da na internetu postoji.....koji se bavi promocijom......pa ako vi želite........

-Kakve trikove vi izvodite da biste ljudima uzeli pare #"$%$#"#$%

-Molim ?

-Pa da samo gledate kako ćete bez rada uzeti nekome pare.

-Ali gospodine.....

-Momče ja sam još 1963 napustio partiju jer sam došao u sukob sa....tada sam ja njemu rekao....a on je meni tada onako bezobrazno odbrusio....veruj mi nisam mu ostao dužan....a na partiskom sastanku bilo je svega...........i tako sam napustio firmu.......imam jednog prijatelja......i automobil moraš da održavaš.....eto momče to ti je ukratko priča zašto narod nema para i kako svi žele da uzmu pare bez ikakvog rada.

Posramljen izašao sam iz lokala.Trideset minuta (ukratko?) stariji gospodin je meni objašnjavao zašto niko više ne želi da ima posla sa "šarlatanima" kao što sam ja. Gledao me je kao lopova koji je ušao u njegovu radnju i želeo da mu otme pare. Više bi me poštovao da sam u tegli doneo "komad" magle ....nju je bar nekada video.Internet ?

Kako da mu ja objasnim koliko je rada potrebno da bi se napravio jedan websajt.Koliko je sati provedeno na internetu da bih ja naučio samo početne osnove u izradi jednog sajta.HTML, PHP, My SQL......Pre izrade jednog sajta potrebno je skoro apsolutno znanje rada na računaru.1000 i 1000 otvorenih web stranica u potrazi za jednim jedinim podatkom koji ti nedostaje.Koliko sam para potrošio na internet. A on a i mnogi drugi mi kažu da sam ja jedan "lezilebović"

Kakav sam ja "kreten".....ali BOG voli "kretene" zato nas i ima toliko

Zašto svaki blog mora da ima naslov?

Baš je dobro kada si webmaster. Mislim...nazivam sebe webmasterom jer nemam baš neko prikladnije ime za ono čime se bavim. Nemam prava da kažem da sam Web dizajner jer dizajn mi i nije baš jača strana. Kako onda drugačije nego "stručnjak za internet". E sad...postavlja se pitanje da li je i to baš prikladno ime..."stručnjak". Stručnjak je neko ko nema tajni u oblasti kojom se bavi....a ja nisam siguran da znam sve istine ovoga sveta... mada tako zvučim. U stvari postoji i naziv Developer što bi značilo stvaralac, razvijač, pronalazač ali imam problem sa akcentovanjem te reči pa sam i od toga odustao. Sve u svemu moram sebe nazvati webmasterom jer me tako nazivaju svi prijatelji našeg sajta kada mi nude saradnju a i ja tako nazivam njih.

E sad pitanje sa početka priče. Zašto je dobro biti webmaster?. Odgovor je jednostavan...zbog ovakvih stranica koju upravo kreiram. Ona je moja i niko mi je nemože oduzeti. Mogu da pišem šta hoću, mogu bez posledica da pravim pravopisne greške...ako mi se ćefne mogu i da stavim avion da mi leti oko mojih razmišljanja.
Kao što vidite..mogu i da lažem i da umesto aviona postavim pticu. Ma...može mi se.


U svome životu trudio sam se da radim samo ono kako sam ja hteo i šta sam voleo (bar želim da mislim da je baš tako bilo), tako da ću to raditi i ovaj put. Ako vam se čita ova moja stranica vi čitajte. Ako vas nerviram...to je moja životna priča. Ako želite nešto pametno da naučite...pošaljite mi meil i uputiću vas na neke druge sajtove.

Ako kapirate moju priču....ni sa vama nešto nije u redu. Vreme je da postanete webmaster